O ŠAHU

[rev_slider_vc alias=”home”]

O ŠAHU

Ne postoje konkretni i pouzdani podaci koji potvrđuju vreme nastanka šaha. Na osnovu nekih legendi i zapisa može se zaključiti da je šah star oko 2000 godina. Izvorni podaci ukazuju na to da se šah igrao najpre u Indiji, pod nazivom “čaturanga” i predstavljao je borbeni raspored indijske vojske, koju su sačinjavali slonovi, borbene kočije, konjica i pešaci. U sredini su bili kralj i vojskovođa okruženi svojim vojnicima, radi bolje zaštite.
Igru od Indijaca preuzimaju Persijanci u VI veku, a od njih zatim Arapi u VII veku. Kasnije, negde u IX veku, Arapi su preneli igu u Španiju pod imenom “šatranž”. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda.

U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca.

Španski šahist Lusena izdao je 1497. godine prvo štampano delo o šahu, a temelje savremene šahovske teorije postavio je francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre.

Najpoznatija legenda o šahu

Bio jednom davno velik car Šeram, koji je hteo da nagradi ‘skromnog’ matematičara Sesu za njegovo otkriće šahovske table i rekao mu je da može da traži šta hoće. Sesa je rekao:

Želim da mi date za prvo polje na ploči jedno zrno, za drugo polje 2 zrna, za treće 4, za četvrto 8, i tako za svako sledeće dva puta više zrna nego za prethodno polje.

Car se iznenadio:

Zar samo to? Nema problema, dobićeš svoju vreću pšenice posle ručka.

No, carevi matematičari su računali dva dana, da bi dobili koliko zrna treba predati Sesi, i izračunali su da taj broj iznosi: 18 446 744 073 709 551 615. Car se zamislio, jer matematičari su mu rekli da njegove robne zalihe nisu dovoljne, pa da ih ima i sto puta više ne bi bile dovoljne. Car je mislio dugo i napokon je smislio. Pozvao je Sesu i rekao mu:

Dragi čoveče, ja te ne želim prevariti ni za jedno zrno, pa ćeš ti svoju nagradu brojati zajedno s mojim slugama.

Čuvši to, Sesi je postalo neugodno, pa se počeo izvinjavati da ima hitnoga posla, jer mu je sestra na drugom kraju zemlje pred porođajem, a muž joj je umro, našta se car nasmejao i dao mu bogatu nagradu, da širi glas svetom o milostivosti cara Šeramu.